U pitanju je nestvaran mikroprostor koji poput pustog ostrva izranja iz okeana monotone ravnice, a koga je nemoguće spaziti i primetiti, dok mu se sasvim ne približite.
Upravo ta neuočljivost Zagajičkih brda im daje posebnu draž i osobenost. Velika je sreća da se do njih može doći gotovo isključivo peške ili biciklom, što ih ostavlja podalje od očiju šire javnosti i pokušaja bilo kakve valorizacije (na balkanski način).
Od gore, sa stepskog grebena se pruža pogled ka Dunavu i južnim Karpatima. Na severu se jasno ocrtava Vršački breg. Kad se međutim spustite dole u neku od udolina, gubi se osećaj orijentacije i stiče se utisak lavirinta.
Kako doći?
Singularitet u vojvođanskom pejzažu se nalazi na samo 75 kilometara od glavnog grada. Pristup je moguć iz tri pravca. Najlepše je doći na Zagajička brda biciklom, u duhu održivog turizma.
Preko Dolova, Mramorka i Deliblata stiže se do centra za posetioce “Čardak” na južnom obodu Deliblatske peščare. Dalje do Šušare vodi uzani put u dužini od 11,5 kilometara, koji negde po sredini preseca samu peščaru u smeru od juga ka severu. Atraktivan je za vožnju biciklom a nezgodan za obična vozila. Iako većim delom asfaltni, put je na dosta mesta urušen i prepun udubljenja, od kojih su neka često ispunjena vodom.
Preporuka glasi parkirati bliže Čardaku i produžiti dalje biciklom. Retki su automobili koji zalutaju ili se odluče da prođu ovuda što ovu trasu čini verovatno najboljim biciklističkim iskustvom u okolini Beograda. Stari asfalt je pohaban i urušen na nekoliko “sektora” – dobar MTB će preleti preko rupčaga – svako drugo prevozno sredstvo ovde mora dobro da uspori.
Na ulasku u selo Šušara (mađarski Fejertelep) asfalt zavija ulevo, dok za Zagajička brda treba produžiti pravo, peščanim, kolskim putevima.
Nakon 5 kilometara uz blagi ali konstantni uspon, stiže se na najvišu kotu Zagajičkih brda – kod spomenika i antene.
Alternativno je moguće nastaviti vožnju kroz peščaru i krivudavim i delimice zaoranim letnjim putevima stići do stočarskog katuna na Zagajičkim brdima.
Prohodnost kolskih puteva veoma varira tokom godine usled atmosferskih i drugih uticaja.
Ukoliko se krene sa decom treba znati da je vožnja bicikla po zemljanom putu i kroz bagrenjake zanimljiva ali i naporna akcija. Potrebno je savladati i nekoliko kraćih uspona što po ovakvom terenu predstavlja značajan napor kada težina bicikla dostiže i 50% težine deteta.
Ko ne planira bici vožnju od Čardaka do Šušare, najkraći prilaz Zagajičkim brdima vodi magistralnim putem Pančevo – Vršac. Potrebno je u mestu Uljma skrenuti desno putem za Belu Crkvu. Ubrzo zatim u mestu Izbište ponovo skrenuti desno ka Šušari.
U nekom trenutku put se penje na breg i pravi blagu krivinu udesno. Neposredno posle uspona i krivine treba ostaviti auto na prvoj raskrsnici i krenuti put Brda biciklom ili peške poljskim putem sa suprotne leve strane kolovoza.
Ovaj put je najkraća veza Zagajičkih brda i nekog asfaltnog puta i koja iznosi 4 kilometra pri čemu se mahom ne gubi na visini. Nije preporučljivo voziti pomenutim kolskim putem do samih brda gradskim automobilom!
Zagajička Brda – Foto Safari?
Zagajička brda su skriveni dragulj za fotografe, i sve one koji to žele da postanu – minijaturna banatska Toskana! Prizori su najlepši sredinom maja i krajem oktobra, naravno u osvit ili suton dana uz nežnu igru svetlosti po konturama bregova i kroz krošnje samoniklih peščarskih hrastova.
Zaključne misli.
Zagajička brda nisu samo “utešna nagrada” kada nedostaje vremena i mogućnosti za “prave planine” – u pitanju je izuzetan predeo sam po sebi, po atraktivnosti i neobičnosti zaista bez premca u bližem okruženju.
U isto vreme ona su lični favorit u kategoriji “Kuda za sat vremena iz grada”. Idealna su destinacija za nekoga ko se tek upušta u hiking sa ili bez dečije pratnje. Penjanje uzbrdo ovde je još uvek opciona kategorija – dobar korak u izgradnji forme za ozbiljnije poduhvate.
Kompletan tekst preuzet sa adrese: https://nestvarna.blog/2016/04/03/delib ... icka-brda/